Vasil Hadžimanov, pijanista

Istrajan, sveprisutan, muzičar beskrajne radne energije i muzikalnosti, Vasil Hadžimanov, pijanista, kompozitor, aranžer i pedagog, nezaobilazna je, povezujuća karika srpskog džeza, sa kraja dvadesetog veka i početka novog milenijuma, ličnost koja u sebi nosi obavezujuć niz gena svojih predaka koji su, svako na svoj način, obeležili muzičke prostore Balkana u neraskidiv niz čuvara, interpretatora i novih tumača tradicije. Još od prvih pouka koje je Vasilu sa puno strpljenja, uvodeći ga u svet džeza, nesebično pružio slavni kontrabasista i kompozitor Vojin Draškoci, Hadžimanov sledi svoj svet osobenih boja i zvukova. Po školovanju na Berklee College za muziku, toj svojevrsnoj džez muzičkoj instituciji, Hadžimanov odlučuje da se vrati u zemlju gde ubrzo osniva svoj Vasil Hadžimanov Band, sa kojim, već ranih devedesetih nastupa po klubovima i, danas, kultnom, a ugašenom mestu Plato na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od prve postave (koju su sačinjavali, između ostalih i Igor Malešević, Vlada Samardžić, Goran Đorđević Sole, Branko Trijić, Bojan Ivković) do danas, ovaj Hadžimanovljev sastav doživeo je nekoliko soničnih i organizacionih transformacija, ostajući dosledan kredu po kome je svakom od članova benda pružena puna podrška za samostalan iskaz, bilo da je u pitanju odabir repertoara ili solo istup. Od prvog albuma 11 razloga za… (2001), preko albuma Can You Dig It? (2013), pa sve do albuma Lines in Sand (2019) i Keyf (2023), Vasil Hadžimanov se ukazuje kao siguran pratilac savremenih stremljenja, progresivnog zvuka i fuzija različitih muzičkih pravaca koje uspešno slaže u ono što bismo danas mogli da nazovemo terminom world music. Osim većih postava Hadžimanov uspešno nastupa i u manjim sastavima, pretežno u formi džez trija, dok je punopravan član u više različitih grupa od kojih valja pre svega istaći Trio Sveti (sa Markom Đorđevićem i Brankom Trijićem), Toni Kitanovski Trio, Bace Quartet, Csaba Toth Bagi Balkan Union, Theodossi Spassov, Miško Plavi trio i drugi.

Tokom svoje dugogodišnje karijere, Vasil Hadžmanov Band izdao je osam albuma, od kojih su mnogi doživeli zavidne tiraže i mnogobrojne pozitivne recenzije širom sveta u doba opšte redukcije diskografske industrije u domenu klasične, džez i umetničke muzike uopšte. Pored snimanja za domaće diskografske kuće sa svojim matičnim sastavom, Hadžimanov se prihvata i izdavanja trio albuma „El Raval“ (2011) i „Melody Rhymes“ (2021).

2016. godine World Music Asocijacija Srbije i magazin Etnoumlje izdaju kompilacijsko CD izdanje povodom 25 godina rada Vasila Hadžimanova.

Od 2011. godine Vasil predaje na Muzičkoj akademiji u Štipu (Makedonija) kao gostujući profesor i vođa odseka za jazz klavir, a od 2021. i na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, kao vanredni profesor. Bavi se edukativnim radom i privatno, kao i na mnogobrojnim radionicama, uključujući i internacionalni projekat Tutti, u saradnji sa Norveškim Ministarstvom kulture.

2015. godine postaje moderator i domaćin muzičko-edukativnog serijala na RTV Vojvodina, pod nazivom “M Lab”, gde su mu gosti mnogobrojni eminentni muzičari kao što su David Binney, Bojan Zulfikarpašić, Koja (Disciplina Kitschme), Zoran Kostić Cane (Partibrejkersi), Zafir Hadžimaov, Toni Kitanovski i mnogi drugi.

Iste godine počinje saradnju sa pijanistom Bojanom Zulfikarpašićem. Njih dvojica, kao klavirski duo, nastupaju u Beogradu, Novom Sadu, Banjoj Luci, Parizu i nailaze na jednoglasno sjajne kritike publike i kritičara. Ovaj klavirski dvojac objavljuje svoj prvi live CD, u decembru 2017. godine, kada je i koncertno promovisan u dvorani Kolarčeve zadužbine.

2016. godine ostvaruje saradnju i sa hrvatskim pijanistom Matijom Dedićem i takodje u klavirskom duetu, njih dvojica veoma uspešno nastupaju po celom regionu i danas.

2022. godine sva trojica se spajaju i nastupaju kao klavirski trio sa premijerno izvedenim koncertom u Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture, u okviru projekta „Na raskrsnici puteva”.

U Vasilovom zvuku, u kome svakako čitamo i težnju ka sećanju na ono što je još u toku svojih mlađih godina čuo od znamenitog pijaniste Džoa Zavinula, pre svega uočavamo neprestanu želju za fuzijama i unošenjem novina koje je donelo, kako to i sam kaže „korišćenje balkanskih motiva na neposredan i iskren način“, van dotadašnjih, klišeiziranih kalemljenja narodnog stvaralaštva na džez potku.

Pored brojnih koncerata i nastupa širom prostora bivše Jugoslavije, ali i predanog internacionalnog rada, Hadžimanov se bavi i komponovanjem filmske muzike za niz dokumentarnih, igranih fimova i televizijskih serija.

Oslanjajući se na bogato iskustvo folklora koji je, po njegovim rečima „muzika koje se ne treba stideti već je, naprotiv, podržati i dati joj više prostora“, Vasil Hadžimanov je svakako autor koji je, u jednom od ključnih trenutaka nacionalne muzičke istorije, u doba poraznog vakuuma u produkciji koja bi podržala prave vrednosti, na pravi način uočio poruku prethodnika i pretočio je, inspirišući se njome, u autentičan muzički iskaz.

Sva izdanja i muzika Vasila Hadžimanova su u Srbiji proglašena za umetnička dela od kulturnog značaja za ovu zemlju.